Poučna priča!

Rekao je Ibn Kajjim el-Dževzije, rahimehullah:

“Bio jednom jedan kralj koji je imao veliko bogastvo i od djece jednu jedinu kćerku. Mnogo je volio svoju kćerku i udovoljavo joj je svim zabavama koje bi poželila. Ovo je trajalo dugo vremena. Pored kralja je živio jedan pobožnjak, koji je jedno veče, dok je učio Kur’an, glasno proučio slijedeće ajete iz sure Tahrim: “O vi koji vjerujete, sebe i porodice svoje čuvajte od vatre čije će gorivo ljudi i kamenje biti.” Djevojčica je čula ove ajete i naredila svojim slugama: Stanite! Ali, oni nisu stajali. Pobožnjak je nastavio ponavljati iste ajete dok je djevojčica nastavljala uporno govoriti slugama da stanu, ali oni nisu stajali. Tek kad je strgnula svoje odijelo sa sebe, sluge su prestale i odmah otišle do njenog oca i ispričali cijeli događaj. “Draga moja, šta se dogodilo večeras, šta te to raztužilo?” upitao je njen otac, zagrlivši svoju djevojčicu. Djevojčica je odgovorila:”Reci mi oče, tako ti Allaha, je li istina da Allah ima Džehennem (vatru) čije su gorivo ljudi i kamenje?” Odgovorio je otac: ”Da!” Upitala je djevojčica zatim: ”Zašto mi to nisi rekao? Tako mi Allaha, neću više jesti dobru hranu niti spavati u mehkom krevetu sve dok ne budem znala gdje je moje mjesto u Džennetu ili Džehennemu.”

Safwat el-Safwah, 4/437-438.