ZAJEDNIČKI ZIKIR NAKON NAMAZA

ZAJEDNIČKI ZIKIR NAKON NAMAZA

Od Ebi Katade se prenosi: “Da je Božiji Poslanik izašao jedno veče kad ono Ebu Bekr klanja spuštenog glasa, pa je prošao pored Omera a on klanja podignutog glasa. Kada smo se sakupili kod Božijeg Poslanika rekao je: O Ebu Bekre: Prošao sam pored tebe a ti si klanjao skrivajući svoj glas? Rekao je Ebu Bekr: “Onaj koga sam zvao najbolje čuje o Božiji Poslaniče. Rekao je Poslanik: Podigni malo svoj glas. Zatim je rekao Omeru: Prošao sam pored tebe a ti si klanjao podignutog glasa? Omer je tada rekao: O Božiji Poslaniče, sprečavao sam pospanost i udaljivao šejtana. Zatim mu je Poslanik rekao: Smanji malo svoj glas.” (1.) 

Neki od selefa smatraju mustehabbom (pohvalnim) podizanje glasa prilikom izgovaranja tekbira i zikra a svoje mišljenje potkrepljuju hadisom koji se prenosi od Ebu Ma’beda da ga je obavijestio Ibn Abbas da je glasno činjenje zikra nakon što bi se završilo sa namazom bilo u vrijeme Božijeg Poslanika pa je Ibn Abbas rekao: “Znao sam kada su završili (sa namazom) po tome ( zikru) koji bih čuo.” (2.)

Imam Šafija je u komentaru ovog hadisa rekao da je Poslanik, a.s., otpočinjao ashabima zikrove nakon namaza pa su ga oni pratili u tome.

Kaze Eš Šerbini: “Nema problema u upravljanju u učenju – da jedna grupa uči pa poslije druga.” (3.)



BILJEŠKE:


(1.) Ebu Davud, 2/ 38; Ibn Huzejme, 2/ 189; Mu’džemul Evsat, Taberani, 7/ 181; Mustedrek, Hakim, 1/ 454.
(2.) Buhari, br. 841, str. 97; Muslim, 1/ 410.
(3.) Mugni el Muhtadž, Eš Šerbini, 4/ 429