Opomena o stanju umrlih

Opomena o stanju umrlih i ahireta

Hvala Allahu dž.š. Salavat i selam na poslanika a,s.

Zabranjeno je tražiti smrt ili upućivati dovu za smrt zbog nedaće koja pogodi insana. Imam Muslim bilježi predaju koju prenosi Enes r,a, da je poslanik a,s, rekao: Niko od vas ne bi trebao tražiti smrt zbog nekog zla (musibeta, nedaće) u kojem se našao. Trebao bi da upućuje dovu na ovaj način: O Allahu! Daj mi život, ako je život bolji za mene, i daj mi smrt, ako je smrt bolja za mene. 

Kaže Imam Buhari: Neka niko od vas ne traži smrt, jer ako je dobar - možda će se njegovo dobročinstvo povećati -  a ako je loš - možda će se pokajati. 

Učenjaci kažu; smrt nije potpuni nestanak niti prolaznost, već je smrt prekid veze između tjela i duše, duša napušta tjelo, promjena stanja te preseljenje sa jednog svijeta na drugi. 

Smrt je najveći ''musibet'' tj: nesreća i kao takva je opisana u Kur'anu u suri El-Maide 106: Pa vas pogodi nesreća smrti. 

Učenjaci kažu: A još veća nesreća od smrti je ''Gaflet'' tj: Nemarnost i okretanje glave od nje, malo razmišljanja o smrti, napuštanje dijela za smrt a sama smrt - sama po sebi je pouka i poruka. 

U jednoj predaji se kaže: Da je poslanik a,s, rekoa: Da životinje znaju o smrti ono što vi znate ne bi od njih jeli meso (loj).

Spominje se u jednoj priči da je jedan beduin putovao sa devom - pa je deva pala i krepala - sišao je beduin sa kamile te počeo okolo da kruži te reče: Šta ti je pa ne ustaješ? Što se ne digneš? Tvoje tijelo je čitavo, šta ti bi? Šta te je nosilo, šta te je zaustavilo da hodaš? Zatim je napustio i otišao razmišljajući o njenom stanju onako zadivljen i začuđen. 

Od Abdul Aziza El-Madžišuna od Muhameda bin Munkedira koji je rekao: Preselio je jedan od sinova Adema a,s, pa je Adem a,s, rekao Havi: O Havo preselio ti je sin,, pa je rekla; A šta je to smrt, o Ademe? Adem a,s, reče: Ne jede ne pije, niti ustaje, niti sjedi, pa je Hava povikala (plakala) Zatim Adem reče; Tebi i tvojim kćerima pripada vikanje, plakanje a ja i moji sinovi smo čisti od toga. Imam Tirmizi. Ovo je zbog toga što je žena više osjetljivija nego muškarac, slabije podnosi gubitak nego muškarac. 

Prenosi se od Sehla bin Abdullaha Tusterija: Ne traži smrt osim trojica; Neznalica koji ne zna šta dolazi poslje smrti, ili čovjek koji bježi od božijih odredbi, ili onaj koji priželjkuje susret sa Allahom dž,š. 

U predaji (Israilijata) se prenosi da je Melek smrti (kojeg mi zovemo Azrail) došao kod Ibrahima a,s, da mu uzme dušu, pa je Ibrahim a,s, rekao: O Meleku smrti! Jesil vidio da prijatelj uzima dušu prijatelju? Pa je Melek smrti otišao kod Gospodara pa mu bi rečeno da kaže; reci mu jesil ti vidio da prijatelj mrzi da se sretne sa prijateljem?! Pa mu je Melek smrti uzeo dušu. 

Kaže Hajjan ibn Esred: Smrt je most koji spaja one koji se vole! Jusuf a,s, je rekao: Usmrti me muslimanom (tj; predanim Tebi Allahu) i pridruži me onima koji su dobri. 

Merjem je kazala; Kamo sreće da sam ranije umrla i da sam potpuno u zaborav pala. 

Od ebu Hurejre r,a, se prenosi da je poslanik a,s, rekao: Neće nastupiti Sudnji Dan sve dok čovjek ne bude prlazio pored kabura drugog čovjeka koji je preselio prije njega, pa kaže (ovaj što prolazi) Da sam bogdo ja na njegovom mjestu. 

Malo čas spomenuti ajeti iz sure Jusuf 101 i Merjem 23: 

Što se tiče Jusufa a,s: Kaže Katade: Niko nije želio (priželjkivao, tražio) smrt od poslanika a,s, niti ko drugi osim Jusufa a,s, i to onda kad je se nagomilalo blagodati i kad se sva famelija okupila, poželio je susret sa Gospodarom, pa je rekao: Gospodaru moj, Ti si mi dao dio vlasti i naučio me tumačenju nekih snovu! O stvoritelju nebesa i zemlje, Ti si zaštitnik moj i na ovom i na onom svijetu. 

Isto tako se kaže da Jusuf a,s, nije želio smrt već je želio da preseli kao musliman, tj: Kad dođe moj edžel (vrijeme) smrti usmrti me kao muslimana. Ovo je odabrano mišljenje kako spominje imam El-Kurtubi r,h. 

A što se tiče Merjeme; Ona je poželjela smrt zbog dva razloga; 

- Pobojala se da se o njoj ne bi širilo zlo i glasine o njenom ibadetu, pa da tako na bude pala u iskušenje. 

- Da ne bi njen narod pao u sumnju i da se ne bi o njima širila laž, kao i potvara za zinaluk (blud) pa da im to ne bude propast. 

A spomenuti hadis je nagovještaj poslanika a,s, da će doći teško stanje, težak vakat i zeman za iskrene vjernike. 

Molim Uzvišenog Gospodara da nas sačuva zla i belaja, da nam podari da radimo dobra djela a da loša napustimo, a ako bi stavio narod na iskušenje da nas usmrti kao muslimane.

preveo i obradio:

imamsedin