Šerijatsko podsticanje na okupljanje radi zikra i dokazi za to

 

Šerijatsko podsticanje na okupljanje radi zikra i dokazi za to

Došla je šerijatska naredba o spominjanju Allaha Uzvišenog. Poznato je pravilo da opća naredba obuhvata različita vremena, mjesta, osobe i okolnosti. Prema tome, u ovoj stvari postoji širina. Kada Allah, dželle šanuhu, propiše neku stvar u općem obliku (جهة الإطلاق) a postoji više mogućih načina njenog izvršavanja i više mogućnosti kako se ona može ostvariti, onda se ona uzima u njenoj općenitosti i širini. Nije ispravno ograničiti je na jedan određeni način, a isključiti druge načine, osim ako za to postoji dokaz.

Šerijatski dokazi iz Kur’ana Časnog i sunneta Vjerovjesnika, sallallahu alejhi ve sellem, međusobno se podudaraju u podsticanju na skupove zikra i okupljanje radi zikra. Od tih dokaza jeste i riječ Uzvišenog Allaha, upućena Njegovom plemenitom Poslaniku, sallallahu alejhi ve sellem:

„I strpi se uz one koji se Gospodaru svome mole ujutro i navečer, želeći Njegovo lice.“
[El-Kehf, 28]

﴿وَاصْبِرْ نَفْسَكَ مَعَ الَّذِينَ يَدْعُونَ رَبَّهُمْ بِالْغَدَاةِ وَالْعَشِيِّ يُرِيدُونَ وَجْهَهُ﴾ [الكهف: 28]

Ne krije se dakle da se izvršavanje naredbe da budeš zajedno s onima koji mole svoga Gospodara ostvaruje i zajedničkim učestvovanjem u dovi.

Od Ebu Hurejre i Ebu Seida el-Hudrija, radijallahu anhuma, prenosi se da su svjedočili da je Vjerovjesnik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao:

„Neće se ljudi okupiti sjedeći i spominjati Allaha Uzvišenog, a da ih meleki ne okruže, milost ih ne prekrije, smiraj se na njih spusti i Allah ih spomene među onima koji su kod Njega.“

Ovaj hadis zabilježio je imam Muslim u svome Sahihu.

وعن أبي هريرة وأبي سعيد الخدري رضي الله عنهما أنهما شَهِدَا على النبي صلى الله عليه وآله وسلم أنه قال: «لَا يَقْعُدُ قَوْمٌ يَذْكُرُونَ اللهَ عَزَّ وَجَلَّ إِلَّا حَفَّتْهُمُ الْمَلَائِكَةُ، وَغَشِيَتْهُمُ الرَّحْمَةُ، وَنَزَلَتْ عَلَيْهِمُ السَّكِينَةُ، وَذَكَرَهُمُ اللهُ فِيمَنْ عِنْدَهُ» أخرجه الإمام مسلم في "الصحيح".

Od Ebu Hurejre, radijallahu anhu, prenosi se da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao:

„Allah ima meleke koji obilaze puteve tražeći one koji spominju Allaha. Kada pronađu ljude koji spominju Allaha, pozovu jedni druge: ‘Dođite onome što tražite.’“

وعن أَبِي هُرَيْرَةَ رضي الله عنه أنَّ رَسُولَ اللَّهِ صلى الله عليه وآله وسلم قال: «إِنَّ لِلَّهِ مَلَائِكَةً يَطُوفُونَ فِي الطُّرُقِ يَلْتَمِسُونَ أَهْلَ الذِّكْرِ، فَإِذَا وَجَدُوا قَوْمًا يَذْكُرُونَ اللَّهَ تَنَادَوْا هَلُمُّوا إِلَى حَاجَتِكُمْ. قَالَ: فَيَحُفُّونَهُمْ بِأَجْنِحَتِهِمْ إِلَى السَّمَاءِ الدُّنْيَا.. الحديث» رواه الإمام البخاري في "الصحيح".

Ebu Hurejre kaže:

„Pa ih okruže svojim krilima sve do najbližeg neba…“ — hadis.

Hadis je zabilježio imam Buhari u svome Sahihu.

---

Darul-Ifta

Dokazi za okupljanje radi zikra i njegovo glasno izgovaranje:

Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao je:

„Allah dž,š, kaže: ‘Ja sam prema Svome robu onakav kako on o Meni misli i Ja sam s njim kada Me spominje. Ako Me spomene u sebi, Ja njega spomenem u Sebi, a ako Me spomene u društvu, Ja njega spomenem u boljem društvu od toga.’“

“يقول الله: أنا عند ظن عبدي بي وأنا معه إذا ذكرني فإن ذكرني في نفسه ذكرته في نفسي وإن ذكرني في ملا ذكرته في ملا خير منه”

Spominjanje Allaha dž,š, u društvu ne može biti osim glasnim izgovaranjem.

Od Džabira se prenosi da je rekao:

„Izašao nam je Vjerovjesnik, sallallahu alejhi ve sellem, i rekao: ‘O ljudi! Allah ima izaslanike među melekima koji borave i zadržavaju se na skupovima zikra na Zemlji. Pa uživajte u džennetskim baščama.’ Upitaše: ‘A gdje su džennetske bašče, Allahov Poslaniče?’ On reče: ‘Skupovi zikra. Zato jutrom i večeri idite u zikr i spominjite Allaha.’“

عن جابر قال: “خرج علينا النبـي صلى الله عليه وسلم فقال: “يا أيها الناس إن لله سراياً من الملائكة تحل وتقف على مجالس الذكر في الأرض فارتعوا في رياض الجنة”، قالوا: وأين رياض الجنة؟ قال: “مجالس الذكر فاغدوا وروحوا في ذكر الله”.

Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao je: „Mnogo spominjite Allaha, sve dok ljudi ne kažu: ‘Lud je!’“ Bilježi ga imam Ahmed u Musnedu, ibn Hibban i Hakim i drugi.

: “أكثروا ذكر الله حتى يقولوا مجنون”

Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao je: „Mnogo spominjite Allaha, sve dok licemjeri ne kažu: ‘Vi ste licemjeri koji se pretvarate.’“

قال رسول الله صلى الله عليه وسلم : “أكثروا ذكر الله حتى يقول المنافقون إنكم مراؤون”

Dokazivanje ovim hadisom i prethodnim hadisom jeste u tome što se takve riječi mogu izgovoriti samo kada se zikr obavlja glasno, a ne kada se obavlja tiho i u sebi.

Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao je: „Kada prođete pored džennetskih bašči, napasajte se.“

Upitaše: „A šta su džennetske bašče, Allahov Poslaniče?“

On reče: „Halke zikra.“

قال رسول الله صلى الله عليه وسلم : “إذا مررتم برياض الجنة فارتعوا” قالوا: يا رسول الله وما رياض الجنة؟ قال: “حلق الذكر”.

Od Ebu Ubejde se prenosi da je rekao:  „Kada vjernik umre, dijelovi Zemlje dozivaju jedni druge: ‘Allahov vjerni rob je umro.’ Zbog njega plaču Zemlja i nebo. Milostivi tada kaže: ‘Šta vas to rasplakuje zbog Moga roba?’ Oni kažu: ‘Gospodaru naš, nije prošao nijednim našim predjelom a da Te nije spominjao.’“

عن أبـي عبيد قال: إن المؤمن إذا مات نادت بقاع الأرض عبد الله المؤمن مات فتبكي عليه الأرض والسماء فيقول الرحمن: ما يبكيكما على عبدي؟ فيقول ربنا لم يمش في ناحية منا قط إلا وهو يذكرك. وجه الدلالة من ذلك أن سماع الجبال والأرض للذكر لا يكون إلا عن الجهر به.

Dokaz iz ovoga jeste da planine i Zemlja čuju zikr, a to se može ostvariti samo ako se zikr izgovara glasno. Bilježi ga ibn Ebi Dun'ja.

Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao je: „Allah Uzvišeni kaže: ‘O Moj robe, kada Me spomeneš nasamo, Ja tebe spomenem nasamo; a kada Me spomeneš u društvu, Ja tebe spomenem u društvu boljem od tvoga i brojnijem.’“

قال رسول الله صلى الله عليه وسلم : “قال الله تعالى: عبدي إذا ذكرتني خالياً ذكرتك خالياً، وإن ذكرتني في ملأ ذكرتك في ملأ خير منهم وأكثر”.

Ibn el-Edre‘ kaže:

„Jedne noći krenuo sam s Vjerovjesnikom, sallallahu alejhi ve sellem, pa je prošao pored čovjeka u džamiji koji je podizao svoj glas. Rekao sam: ‘Allahov Poslaniče, možda se ovaj pretvara i čini to radi pokazivanja?’ On reče: ‘Ne, nego je on mnogo skrušen i pun uzdaha zbog Allaha.’“

Prenosi se da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao za čovjeka koji se zvao Zun-Nudžadejn da je on bio mnogo skrušen i pun uzdaha zbog Allaha, i to zato što je spominjao Allaha. Bilježi ga imam Bejhaki.

Od Džabira ibn Abdullaha prenosi se da je neki čovjek glasno činio zikr, pa je drugi čovjek rekao: „Kada bi samo ovaj malo utišao svoj glas.“

Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao je: „Pusti ga, jer je on mnogo skrušen i pun uzdaha zbog Allaha.“ Bilježi ga imam Bejhaki.

عن جابر بن عبد الله أن رجلاً كان يرفع صوته بالذكر فقال رجل: لو أن هذا خفض من صوته فقال رسول الله صلى الله عليه وسلم : “دعه فإنه أواه”.

Od Šeddada ibn Evsa prenosi se:

**„Bili smo kod Vjerovjesnika, sallallahu alejhi ve sellem, kada je rekao: ‘Podignite svoje ruke i recite: La ilahe illaAllah!’ Mi smo to učinili. Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, tada je rekao: ‘Allahu, Ti si me poslao s ovom riječju, naredio mi da je izgovaram i obećao mi za nju Džennet. Ti, zaista, ne kršiš obećanje.’ Zatim je rekao: ‘Radujte se, jer vam je Allah oprostio.’“ Bilježi ga imam Hakim.

Od Ebu Rezina el-Ukajlija prenosi se da mu je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao:

„Hoćeš li da ti ukažem na ono što je temelj svega, čime ćeš postići dobro ovoga i budućeg svijeta?“

On reče:

„Svakako.“

Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, reče:

„Drži se skupova zikra, a kada ostaneš sam, pokreći svoj jezik spominjanjem Allaha.“ Bilježi ga imam Asbahani

عن أبـي رزين العقيلي “أن رسول الله صلى الله عليه وسلم قال له: ألا أدلك على ملاك الأمر الذي تصيب به خيري الدنيا والآخرة؟ قال: بلى، قال: عليك بمجالس الذكر وإذا خلوت فحرك لسانك بذكر الله”.

Od Ibn Abbasa se prenosi:

„Podizanje glasa zikrom kada bi ljudi završili propisani namaz bilo je u vrijeme Vjerovjesnika, sallallahu alejhi ve sellem. Ibn Abbas je rekao: ‘Znao sam kada su završili namaz po tome što bih to čuo.’“ [7]

عن ابن عباس قال: إن رفع الصوت بالذكر حين ينصرف الناس من المكتوبة كان على عهد النبي صلى الله عليه وسلم ، قال ابن عباس: كنت أعلم إذا انصرفوا بذلك إذا سمعته.

“Hadis Ibn Abbasa, radijallahu anhuma: ‘Podizanje glasa zikrom kada bi se ljudi vraćali (završavali) farz namaz bilo je u vrijeme Poslanika, sallallahu alejhi ve sellem.’ Ibn Abbas je rekao: ‘Znao sam kada su završili (namaz) po tome što bih to čuo.’”

حديث صحيح ثابت في “الصحيحين”، ويدل على أن رفع الصوت بالذكر بعد الصلاة المكتوبة كان معروفًا ومشروعًا في عهد النبي ﷺ، حتى أن ابن عباس كان يعرف انتهاء الصلاة بسماع الذكر المرفوع الصوت من الصحابة بعد السلام.

Od es-Saiba se prenosi da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao:

„Došao mi je Džibril i rekao: ‘Naredi svojim ashabima da podignu svoje glasove prilikom tekbira.’“ Bilježi ga imam Ahmed, imam Ebu Davud, imam Turmizi i ocjenio ga kao sahih, imam Nesai i imam Ibn Madže.

عن السائب أن رسول الله صلى الله عليه وسلم قال: “جاءني جبريل فقال: مر أصحابك يرفعوا أصواتهم بالتكبير.

Od Mudžahida se prenosi da su Abdullah ibn Omer i Ebu Hurejre dolazili na pijacu u danima prvih deset dana zul-hidždžeta i donosili tekbire. Nisu dolazili na pijacu ni zbog čega drugog osim zbog toga.

Također se prenosi od Ubejd ibn Umejra da je rekao:

„Omer bi donosio tekbire u svom šatoru, pa bi ljudi u džamiji donosili tekbire, a zatim bi ljudi na pijaci donosili tekbire, sve dok bi se Mina tresla od tekbira.“ Bilježi ga imam el-Mervezi

Također se prenosi od Mejmuna ibn Mehrana:

„Dočekao sam ljude u vremenu kada su oni donosili tekbire tokom tih deset dana, sve dok mi njihova brojnost nije ličila na valove zbog njihove mnoštvenosti.“

Imam Nevevi kaže:

„Znaj da, kao što je zikr pohvalan, tako je pohvalno i sjedenje u halkama onih koji čine zikr. Dokazi o tome su brojni. Dovoljan je hadis Ibn Omera, radijallahu anhuma, koji kaže da je Allahov Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, rekao: ‘Kada prođete pored džennetskih bašči, napasajte se.’ Upitaše: ‘A šta su džennetske bašče, Allahov Poslaniče?’ On reče: ‘Halke zikra. Allah Uzvišeni ima meleke koji putuju i traže halke zikra, pa kada ih pronađu, okruže ih.’“  Imam Nevevi u knjizi ''Zikrovi''

U hadisu koji prenosi Ja‘la ibn Šeddad navodi se:

„Pričao mi je moj otac Šeddad, dok je Ubade ibn Samit bio prisutan i potvrđivao njegove riječi. Rekli smo da smo bili kod Vjerovjesnika, sallallahu alejhi ve sellem, pa je rekao: ‘Ko je ovo?’ — misleći na jednog čovjeka od sljedbenika Knjige. Rekli smo: ‘Nije, Allahov Poslaniče.’ Tada je naredio da se zatvore vrata i rekao: ‘Podignite svoje ruke i recite: La ilahe illallah!’ Podigli smo ruke i tako ostali neko vrijeme. Zatim je Poslanik, sallallahu alejhi ve sellem, spustio svoju ruku i rekao: ‘Hvala Allahu. Allahu, Ti si me poslao s ovom riječju, naredio mi da je izgovaram i obećao mi za nju Džennet. Ti, zaista, ne kršiš obećanje.’ Zatim je rekao: ‘Zar da vas ne obradujem? Allah vam je, doista, oprostio.’“ Bilježi ga imam Ahmed, i Imam Taberani i Imam El.Bezzar.

#GlasAzharevaca