Važne historijske informacije o petku

 Važne historijske informacije o petku

Prva džuma u islamu

1. Prvu džumu u islamu klanjali su muslimani u Medini, a njihov imam bio je Es’ad ibn Zurarah, r.a[1].

2. Prva hutba za džumu: Prvu hutbu za džumu održao je Es’ad ibn Zurarah, r.a.

3. Prva džuma Allahovog Poslanika ﷺ; Allahov Poslanik ﷺ klanjao je prvu džumu nakon svoje hidžre u Medinu u mjestu Vadi Ranuna[2].

4. Propis džuma-namaza: Džuma-namaz je farz za punoljetne muslimane, muškarce, koji su nastanjeni (nisu putnici) i sposobni su da ga obave[3].

5. Vrijednost petka: Poslanik ﷺ je rekao: „Najbolji dan u kojem je Sunce izašlo jeste petak[4].“

6. Vrijeme primanja dove: Petkom postoji jedan trenutak u kojem musliman ne zatraži od Allaha neko dobro, a da mu ga Allah ne podari[5].

7. Salavat na Poslanika ﷺ: Petkom je posebno preporučeno mnogo donositi salavate i selam na Allahovog Poslanika[6] ﷺ. اللهم صل وسلم وبارك على سيدنا محمد ﷺ

„Allahu, donesi salavat, selam i bereket na našeg prvaka Muhammeda ﷺ.“

---

[1] • Dokaz: U hadiskim zbirkama (poput Sunena Ebu Davuda i Sunena Ibn Madže) bilježi se predaja od Abdur-Rahmana ibn Ka’ba ibn Malika, koji navodi da je njegov otac Ka’b, kad god bi čuo ezan za džumu, činio dovu i tražio oprost za Ebu Umamu Es’ada ibn Zuraru, r.a. Kada ga je sin upitao zašto to čini, otac je odgovorio:

„O sine moj, on je bio prvi koji nas je okupio i predvodio na džuma-namazu prije nego što je Allahov Poslanik ﷺ došao iz Meke, u mjestu Hekm En-Nekit (Naqi’ al-Khadamat) u ravnici plemena Benu Bejada.“ Ibn Madže.

(U nekim historijskim predajama navodi se i Mus’ab ibn Umejr, r.a., koga je Poslanik ﷺ poslao u Medinu, ali su obojica bili ključni predvodnici prvog okupljanja ensarija na džumi u Medini prije Hidžre).

 [2] Prema vjerodostojnim historijskim izvorima (siri Poslanika ﷺ, kao što bilježe Ibn Ishak i Ibn Sa’d), nakon što je Poslanik ﷺ boravio u Kubau nekoliko dana, u petak je krenuo prema Medini. Vrijeme džume ga je zateklo u dolini Ranuna (kod plemena Benu Salim ibn Avf), gdje je obavio svoju prvu džumu i održao svoju prvu hutbu nakon Hidžre. Na tom mjestu i danas postoji džamija poznata kao Mesdžidul-džumu’a.

[3] Džuma-namaz je stroga obaveza (farz-i 'ajn) za svakog slobodnog, punoljetnog, umno zdravog muškarca muslimana koji je nastanjen (nije musafir/putnik) i koji nema opravdan razlog (poput teške bolesti).

• Uzvišeni Allah kaže: „O vjernici, kada se u petak na molitvu pozove, kupoprodaju ostavite i pođite da molitvu obavite…“ (Sura El-Džumu’a, 9) يَا أَيُّهَا الَّذِينَ آمَنُوا إِذَا نُودِيَ لِلصَّلَاةِ مِن يَوْمِ الْجُمُعَةِ فَاسْعَوْا إِلَىٰ ذِكْرِ اللَّهِ وَذَرُوا الْبَيْعَ

Dokazi iz Sunneta

Prenosi se od Hafse, supruge Poslanika ﷺ, da je Poslanik ﷺ rekao: “Odlazak na džumu’ah je obavezan za svakoga ko je dostigao pubertet.” (Nesai, Hadis 1379, LK id 5_14_-1_1379, Sahih)

Salman Al-Farsi, radijallahu anhu, prenosi da je Poslanik ﷺ rekao: “Ko god se okupa u petak, očisti se koliko može, zatim stavi ulje (na kosu) ili se namirise mirisom iz svoje kuće, zatim krene (na džuma-namaz) i ne razdvaja dvije osobe koje sjede zajedno (u džamiji), zatim klanja koliko mu je Allah propisao i ostane tih dok imam drži hutbu, biće mu oprošteni grijesi između sadašnjeg i prošlog petka.” (Buhari, Hadis 883)

Mišljenje Imama Ebu Hanife i drugih učenjaka:

Imam Ebu Hanifa (rahimehullah) i sva četiri mezheba (Hanefi, Maliki, Šafii i Hanbeli) su saglasni da je džuma-namaz farz 'ajn (individualna obaveza) za:

Punoljetne muškarce (koji su dostigli pubertet)

2. Slobodne ljude (ne robove)

3. Nastanjene (mukim - nisu putnici)

4. Zdrave i sposobne (koji nemaju opravdani uzrok)

 

Oni koji su izuzeti od džume:

Prema Hanefi mezhebu i konsenzusu učenjaka, džuma-namaz nije obavezan za:

1. Žene - iako im je dozvoljeno da prisustvuju ako žele

2. Djecu (koji nisu dostigli pubertet)

3. Robove (u historijskom kontekstu)

4. Putnike (musafir)

5. Bolesne koji nisu u stanju da prisustvuju

6. Starce koji su nemoćni

7. Slijepe (prema nekim učenjacima Hanefi mezheba, mada postoji razlika mišljenja)

 

 

[4] Poslanik ﷺ je rekao: „Najbolji dan u kome je sunce ogranulo jeste petak: u njemu je stvoren Adem, u njemu je uveden u Džennet i u njemu je izveden iz njega, a Sudnji dan neće nastupiti osim u petak.“ (Sahih Muslim)

 [5] Poslanik ﷺ je rekao: „U njemu (petku) ima jedan čas; ako ga musliman provede stojeći u namazu, moleći Allaha za nešto dobro, Allah će mu to sigurno dati.“ (Sahihul-Buhari i Sahih Muslim)

[6] Poslanik ﷺ je rekao: „Uistinu je petak jedan od vaših najodabranijih dana… zato u njemu mnogo donosite salavat na mene, jer se vaši salavati meni predočavaju.“ (Ebu Davud, En-Nesai, Ibn Madže – sahih).

 

Imamsedin